Када ме је неко скоро питао како сам дошла у свитак Ислама, устукнула сам и била мало изненађена. Јер никада нисам мислила о свом доласку у Ислам као о критичној тачки окрета. Када сам први пут упитала католичанство? Када сам први пут пожелела да постанем Муслиманка? Одговори на ова питања и многа друга захтевају више размишљања него што сам икада могла да замислим. Да би стварно одговорила на ова питања морам почети од самог почетка тако да разумете тачку у мом животу која ме је водила да коначно прихватим истину Ислама. Постала сам Муслиманка у 67. години, и хвала Богу да ме је благословио да постанем верник Ислама.
“Они које Алах (у свом плану) жели да води, – Он отвара њихове груди Исламу; они којима жели да напусте лутање, – он чини њихове груди затворене и стегнуте, као да морају да се попну до неба: тако чини Алах (гомили) казна онима који одбијају да верују.”
(Куран 6: 125)
Одрасла сам у строго Римокатоличком дому, средња ћерка од троје деце. Мој отац је радио напорно и дуго сваког дана. Одлазио би рано ујутру сваког дана и враћао би се касно ноћу. Све то да би моја мајка могла остати кући и бринула о мојим сестрама и мени. Једног веома тужног и несрећног дана моја мајка нам је рекла да је мој отац учествовао у саобраћајној несрећи. Преминуо је изненада и цео наш свет се преврнуо наопачке. Са свим променама које су уследиле, моја мајка нам је рекла да она сада мора да се врати на посао. Моја мајка, која је некада била медицинска сестра, сада је била приморана да ради да би нас издржавала. Нашла је посао у локалној болници, много пута радећи две смене. Али са овом новонасталом одговорношћу, моја мајка није више била у могућности да надгледа наше васпитање. И иако нас је послала у католичку школу, њен посао је држао даље од држања на оку њених кћери.
Па, са пуно времена за пролазак и трошење нашла сам се како трошим време са својим пријатељима у локалном кафићу. Тамо сам упозанала веома финог Муслимана који је касније постао мој супруг. Моја мајка није знала да сам проводила време са овим човеком. Заправо, када сам јој рекла да сам се заљубила и да желим да се удам, упозорила је да смо из различитих позадина и да ћемо евентуално имати проблеме. Изјавила је да ако будемо имали децу у будућности, проблеми око религије би се несумњиво развили. Са 20 година, нисам могла да замислим да ћемо имати било каквих проблема у нашем браку. Била сам толико заљубљена и осећала се тако срећно што ће неко бринути о мени. Мој супруг није био веома религиозан човек у то време, и дубоко у себи осетила сам да ћу моћи да га преобратим у Католичанство. Пошто нисмо имали исту етничку позадину, сматрала сам себе отвореноумнијом и била сам узбуђена да пригрлим нову културу.
Све је изгледао да тече тако перфектно у наредних неколико година. Били смо срећни и ниједном култура или религија нису нам изазвале никакав проблем. Бог нас је благословио са прелепим сином и онда неколико година касније са прелепом ћерком. Ипак, живели смо својим животима и чак сам почела да водим своју децу у цркву са мном. Мој супруг ме никада није спречавао од присуствовања недељној миси. Ипак, након неколико пута мог вођења наше деце у цркву, тада је проговорио о томе како не жели да деца иду у цркву. Искрено, била сам љута и узнемирена. „Али зашто да не,“ приговорила сам. „Било која религија је боља од никакве,“ расправљала сам се. Заиста не могу да разумем штету од вођења у цркву. До овог тренутка, нисмо никада расправљали о религији. Заправо, нисам никада чак ни упитала да може бити различите религије од Католичанства. Рођена сам као Католик и мислила сам да је Католичанство права религија. За објашњења на која чак и не могу да ставим прст, чинило се као да од тог дана, толико много проблема сада постају евидентни. Стално смо се расправљали – око свега и свачега. Сада, мале ствари су постале крупне. Религија је постала тема расправе између нас. Разлике у нашим културама су постале нешто за расправу. Расправљали смо око родбине и нажалост, расправљали смо око васпитања наше деце. Све око чега нас је моја мајка упозорила се сада остваривало.
Једини мир и хармонија која је сада била између нас била је мудрост, искреност, брига и љубав оца мог супруга, мог свекра, коју је имао за наш брак. Мој свекар је волео свог сина и унучиће, а такође искрено волео мене као ћерку. Он је био веома религиозан и предан Муслиман и био је веома мудар човек. У то време, јер нисам била окружена Исламом, мој свекар је био први увод који сам имала у Ислам. Молио је сваку молитву, постио током месеца Рамазана, и био је веома дарежљив према сиромашнима. Могла сам да осетим његову повезаност са Богом. Заправо, мој свекар је био толико добар према сиромашнима да је сваки дан након доласка кући са поподневне молитве у џамији, позивао неку сиромашну особу кући на ручак. Ово је било сваки дан. До његове смрти у 95. години, рођаци се сећају да је настављао са овом навиком.
Мој свекар није волео расправљање између мог мужа и мене и саветовао нам је да нађемо решење пре него што деца почну да пате због нашег свађања. Очајнички је покушавао да нам помогнем да нађемо решење. Упозорио је свог сина да ми омогући собу да спроводим своју религију, али то више није била ствар религије. Била сам фрустрирана и желела да узмем паузу. Када сам питала свог мужа за растављање он се сложио да је то можда најбоља ствар за наш брак. Знате изреку, „Одсуство чини да срце омекша.“ Па, не у нашем случају. Заправо, одсуство је учинило да се наша срца још више удаље. Након растављања, обоје смо желели трајну раставу и сложили се око развода. Иако сам очајнички желела да моја деца живе са мном, обоје смо осетили да би било боље за децу да буду одгајана од оца. Он је био у много бољој позицији финансијски, да их одгаја и да им да многе удобности; нешто што нисам била спремна да дам. Како сам чезнула за њима сваку ноћ. Преселила сам се назад код мајке и наставила да виђам своју децу сваког викенда. Мој бивши супруг би оставио нашу децу петком поподне и покупио их недељом рано ујутру. Иако је овај споразум болео, био је боље него ништа.
Сваку ноћ пре одласка у кревет читала сам Библију. Када су ме моја деца посећивала, читала бих им пасус без обзира да ли би она разумела или не. Након читања пасуса, једне ноћи бих тражила помоћ од Исуса, следеће од анђела, следеће ноћи од разних светаца, следеће ноћи од Девице Марије. Али једне ноћи нисмо имали коме да тражимо, понестало ми је светаца. Па сам рекла „Сада ћемо питати Бога“. Мој син је рекао „У реду, а ко је Бог?“ Рекла сам „Он је онај који те је створио, који је створио мене. Он је заувек наш сусед“. Он се премишљао, размишљао је о тим речима. По мом објашњењу протрљала сам свој крст поново. Рекла сам „Сад захвали Богу“. Погледао је у крст и рекао „Мама, ко је то?“ Рекла сам „То је Бог. Он је син Божији“. Он је рекао „Управо си ми рекла пре једног минута да је Бог вечан. Како то да је овај мртав?“ Никада, никада у читавом свом животу нисам уочила ту чињеницу. Питао ме је одакле долази тај Бог? И рекла сам, он долази из Маријине материце, Девице Марије. Он је рекао „О, он је рођен пре неког времена“. Рекла сам „Па, да“. Али онда је рекао „Али рекла си ми да је вечан. Он никада не умире и никада није рођен. Мој син, који је био око 8 година стар, питао ме је директно, „Мама,зашто једноставно не питаш Бога за помоћ?“ Била сам изненађена и затечена и сећам се осећаја малог шока јер је довео у питање моју религију. Рекла сам му да такође питам Бога. Нисам знала да ће овај мој син одрасти и постати константни трн с моје стране, увек ме подсећајући на потребу да обожавам Једног, Правог Бога. Хвала Богу.
Завршила сам преудата након неколико година и пресељена у Аустралију са мојим новим мужем. Мој бивши муж је преселио породицу у Саудијску Арабију. Чезнула сам да видим своју децу, али у Италији сам основала нову породицу и постала мајка још три ћерке. Ипак, сваке ноћи бих се молила, „У име Оца, Сина, и Светога Духа.“ Године су прошле брзо и заузето. Била сам тако узбуђена једног лета; мој син и ћерка је требало да дођу да ме посете. Тако пуно ствари ми је пролазило кроз главу. Да ли ће бити срећни што ме виде након толико дугог одсуства? О чему бисмо причали? Молила сам за помоћ. Сви моји страхови су нестали када сам први пут угледала своју децу на аеородрому. Постојала је тренутна веза између мајке и деце и то након веома кратког времена. Мој син је био гласнији. Постарао се да ме подсети да не једу свињетину, нити да могу да једу храну која садржи алкохол. Рекла сам му да се сећам тога око његове религије. Такође сам му рекла да ја такође не једем свињетину нити пијем алкохол, из навике остале из времена када сам била удата за његовог оца. А што се тиче вина, па, постарала сам се да престанем да кувам са њим док су били кући са мном.
Имали смо прелепо лето, упознавајући се међусобно, они су упознавали своје нове сестре, ишли на излет, ишли у шетње, пливали. Нисам желела да се заврши. Али сам знала да они имају свој живот у Саудијској Арабији и да морају да се врате. Питала сам ћерку питање ког сам се плашила о томе како је њена маћеха третира, и искрено осетила срећу када ми је рекла да је третира као ћерку.
Моја деца су ме заједно посетила још два пута након тог лета. Када је мој син напунио 21, Дошао је да живи са мном на 6 месеци. Расправљали смо о религији – човече, ала смо расправљали! Мој син и ја смо некако слични по личности, али ипак имамо неке разлике – и врло очигледно оне у томе! Док сам ја веома темпераментна у расправама, мој син је доста хладнији, тако да је тежио да одржи осећај мира док сам ја на граници лудила! Упркос овом сукобу, верујем да нам је ишло у корист то да смо могли да нађемо равнотежу унутар наше расправе. Врло смо слични у томе да волимо, дарежљиви смо и помажемо људима. Оно чему сам се највише дивила код свог сина је његова посвећеност скоро свему што ради. Он је драга, нежна особа, али има јако етику и тежи да постигне било шта што му падне на памет, што веома поштујем. Дивим се његовој способности да сачува хладну главу у најстреснијим ситуацијама. Веома је логичан и неће се задржати предуго над проблемом. Он једноставно покушава да нађе решења и неутралише ситуације колико год је могуће. Наставила сам да се молим да мој син у свом срцу пронађе пут да пређе у Католичанство. Толико сам желела да постане свештеник – осетила сам да би био добар проповедник. Он је био добар момак и богобојажљив као такав. Добра квалификација за свештенство. Када сам му једном рекла да би био диван свештеник, мој син се насмејао и одговорио да је вероватније да ће његова мајка постати Муслиманка пре него да он постане католички свештеник.
Након 6 месеци, мој син је изразио жељу да оде за Сједињене државе. На крају се настанио у Америци и створио дом у Мајамију, Флориди. У међувремену, постала сам удовица са једном ћерком тинејџерком у кући. Мој син је стварно желео да му се придружим у Америци, па сам отишла тамо са својом седамнаестогодишњом ћерком. Веома нам се допало у Америци и моја ћерка је брзо почела да ствара сопствени живот. Ништа се није променило за мог сина и мене – наставили смо да причамо о Католичанству и Исламу и ниједно од нас не би „одустало“. Понекад, када је тема тројства наишла и кад нисам могла да нађем било какве одговоре или негирање, само бих подигла руку и отишла. Пуно бих се наљутила јер оно што сам ја видела је био његов напад на моју религију.
„Зашто не можеш да будеш као сви остали,“ питала сам. „Други Муслимани ме прихватају и не покушавају да ме преобрате.“ „Ја нисам као сви остали,“ одговорио је. „Волим те. Ја сам твој син и ја желим да одеш у Рај.“ Рекла сам му да идем у Рај – Ја сам добра, искрена жена, која не лаже, краде, или вара. „Мој син је одговорио, „Те ствари су неопходне и од помоћи у овом световном животу, ипак у Курану се каже пуно пута да Алах не опрашта Ширк (Политеизам). Куран каже да ЈЕДИНИ грех који Бог неће опростити је везивање партнера за њега, али он опрашта све остало ономе коме жели.“ Преклињао ме је да читам и учим и откријем Ислам. Донешене су књиге тако да могу да отворим ум. Одбила сам. Рођена као Католик, умрећу као Католик.
У наредних 10 година, остала сам да живим близу мог сина, његове жене, и породице. Желела сам, ипак, да такође проведем неко време са својом ћерком, која је још увек живела у Саудијској Арабији. Није било лако добити визу. Мој син се шалио да ако једноставно прихватим Ислам, то би била виза за улазак у Саудијску Арабију; јер бих онда могла да добијем Умра визу (ходочашће у Меку, виза Саудијске Арабије). Озбиљно сам му рекла да нисам Муслиманка. Након пуно тешког рада и неколико веза, добила сам визу за посетиоца да бих посетила своју ћерку, која је сада била мајка троје деце. Пре одласка, мој син ме је држао у чврстом загрљају и рекао ми колико ме воли, колико много жели Рај за мене. Онда је рекао како је имао све што је желео у овом животу, осим мајке која је Муслиманка. Рекао ми је да се молио Богу (Алаху) сваког дана да Он (SWT) промени моје срце да прихватим Ислам. Рекла сам му да се то никада неће десити.
Посетила сам своју ћерку у Саудијској Арабији и заљубила се у ту земљу, климу, и људе. Нисам желела да одем након 6 месеци па сам тражила продужење. Слушала бих Адхан (позив на молитву) 5 пута дневно и видела бих верне људе како затварају своје радње и одлазе на молитву. Иако је то било веома дирљиво, наставила сам да читам из своје Библије сваког јутра и вечери и константно бих изговарала бројаницу. Ниједном моја ћерка или нека друга муслиманска особа није говорила са мном о Исламу или покушала да ме преобрати. Поштовали су ме и дозволили ми да практикујем своју религију.
Мој син је долазио у Саудијску Арабију да ме посети. Била сам тако срећна – тако ми је недостајао. Убрзо након што је дошао почео је о религији и јединству Бога. Била сам љута. Рекла сам му да сам у Саудијској Арабији преко годину дана и ниједном нико никада није проговорио о религији са мном. А он, у својој другој вечери овде, је тако пожурио да почне проповедање. Извинио се и поново ми рекао колико жели да прихватим Ислам. Поново сам му рекла да никада нећу напустити Хришћанство. Питао ме је о Тројству и како могу да верујем у нешто што нема никаквог логичног смисла. Подсетио ме је да сам чак и ја имала питања око овога. Рекла сам му да не мора све да има смисла, само треба имати вере. Изгледао је као да је прихватио овај одговор и била сам срећна што сам коначно победила у дискусији о религији. Мој син ми је онда рекао да објасним чудесно рођење Исуса, Девицу Марију, Исусово умирање за наше грехе, Божије удахнуће Његовог Духа у њега, Исуса као Бога, Исуса као сина Божијег. Био је тих све време док сам говорила – без противљења – мој син, тих? Онда је брзо упитао, „Мама, ако је Исус умро за наше грехе у петак, и онда као што кажеш васкрсао 3 дана касније у недељу, ко је онда владао светом та 3 дана? Мама, објасни ми то?“ Размишљала сам о логици на ово питање и у том тренутку знала сам да то нема никаквог смисла.
Рекла сам, „Исус је био син Божији. Исус и Бог су једно те исто.“ Мој син је одговорио, „Краве имају телад, мале краве. Мачке имају мачиће; мале мачке. Људи имаји децу; мале људе. Кад Бог има сина, шта је он? Мали Бог? Ако је тако, да ли онда имаш два Бога?“ Онда је питао, „Мама, да ли ти можеш некада постати Бог?“ Какво смешно питање рекла сам му. Људи никада не могу бити Бог. (Сада сам заиста постајала љута) онда је питао, „Да ли је Исус био људско биће?“ Одговорила сам, „Да.“ Он је онда рекао „Значи, он никада не може бити Бог.“ Тврдња да је Бог постао човек је такође апсурдна. Није прикладно за Бога да узима људске карактеристике јер то значи да је творац постао његова креација. Ипак, креација је производ креативног дела креатора. Ако би креатор постао Његова креација то би значило да је Творац створио самог себе, што је очигледан апсурд. Да би био створен, Он прво не би требало да постоји, а ако није постојао како онда може да створи? Шта више, ако је створен, то би значило да има почетак, што такође противречи његовој вечности. По дефиницији стварање је потреба творца. Да би створена бића постојала она морају имати творца да их доведе у постојање. Богу не може требати творац јер је Бог Творац. Ипак, постоји очигледна противречност у терминима. Тврдња да је Бог постао Његова креација занчи да би Му требао творац, што је смешан концепт. То противречи фундаменталном концепту да Бог није створен, да му не треба творац и да је Творац. Знајући да нисам имала одговор, одговорила сам, „Пусти ме да размислим о одговору.“
Те вечери, дуго и напорно сам размишљала о томе шта је мој син рекао. Идеја да је Исус као син Божији за мене више није имала смисла. Такође нисам могла да прихватим чињеницу да су Исус и Бог једно истовремено. Пре одласка на спавање те ноћи, мој син ми је рекао да се молим Богу пре одласка на спавање и да Га питам да ме води правим путем. Обећала сам сину да ћу искрено преклињати Бога за одговор. Отишла сам у своју собу и читала из књиге коју ми је син дао. Затим, отворила сам свети Куран и почела да читам. Било је као да ми је пао камен са срца. Осетила сам се другачије. Видела сам истину у Исламу. Против чега сам се борила све ове године?
Те ноћи сам се молила само Богу – не Исусу, не Марији, не анђелима или свецима или Светом Духу. Само Богу сам плакала и молила за вођство. Молила сам да ако је Ислам прави избор да промени моје срце и ум. Отишла сам да спавам и следећег јутра сам се пробудила и објавила сину да сам спремна да прихватим Ислам. Био је запањен. Обоје смо почели да плачемо. Моја ћерка и унука су позване и гледале док сам подносила Шахаду (муслиманска објава вере у јединство Алаха и прихватање Мухамеда, мир и благослов Алахов над Пророком Алаховим) као Божијег пророка) на арапском, италијанском и на енглеском.
أشهد أن لا إله إلاَّ الله و أشهد أن محمد رسول الله
“ASH-HADU ANLA ILAHA ILLA-ALLAH WA ASH-HADU ANNA MOHAMMADAN RASUL-ALLAH”.
“Нема Бога осим Алаха и Мухамед (мир с њим) је Његов гласник и Последњи Пророк.”
Послушајте снимак Шахаде
Шахада је муслиманска објава вере у јединство Алаха и прихватање Мухамеда, (мир и благослов Алахов над пророком Алаховим) као Божијег пророка. Осетила сам се као промењена жена. Била сам срећна, као да је неко подигао вео таме са мог срца. Сви који су ме познавали нису могли да поверују да сам се преобратила. Понекад ни ја нисам могла да верујем! Али Ислам је изгледао тако исправно, тако мирно, и тако спокојно!
Након што се мој син вратио у Сједињене државе, научила сам да рецитујем Сура – Ал – Фатиху на арапском и од тад сам научила како да изводим молитве. Наставила сам са животом као пре, осим што сам сада Муслиманка. Увек сам волела породична окупљања са мојом ћерком и друштвена догађања такође. Присуствовала сам породичним и пријатељским венчањима, кана журкама, акикама (туширањима беба) и окупљањима кад неко умре. Након 6 месеци пошто сам се преобратила у Ислам, била сам на сахрани која је заиста дирнула моје срце и ојачала колико је Ислам лепа религија. Млади дечак је умро од болести. Док се моја ћерка припремала да изјави саучешће, питала сам је да ли је добро познавала породицу. Одговорила је да није. „Зашто онда идеш?“ питала сам. „Зато што је породица у жалости и моја је дужност у Исламу да идем и можда понудим било какву помоћ.“ Одлучила сам да се обучем и пођем са њом. Отишла сам заједно са мојом ћерком да изјавим саучешће дечаковој породици и била запрепашћена бројем људи који су присуствовали. Била сам изненађена и дирнута да је толико много људи дошло да пружи подршку породици. И тај један догађај, где су Муслимани показивали излив симпатије је још један тренутак који је доказао лепоту Ислама.
Ја сам Муслиманка већ 8 година, Алхамдулилах. За то време, извела сам Умру два пута са својим сином и ћерком. Мој син, ћерка и ја смо посетили Кабу (у граду Меки, Саудијској Арабији) и џамију светог Пророка у Медини. Управо сам прославила свој 75. рођендан Алхамдулилах. Понекад размишљам о тешкоћама и туги коју мора да сам задала свом сину, али мој син је био екстремно срећан што је послужио као средство да ме доведе Исламу. Онда је рекао, да је Пророк (мир с њим) рекао особи, „Рај лежи под стопалима мајки.“ Значење Хадита је то да треба да служите својој мајци и да се бринете о њој. Засигурно да је био на мени Рај за обоје. Такође сам се питала да је моја ћерка извршила мали притисак на мене, да ли би можда постала Муслиманка раније. Али мој син ме је подсетио да је Алах најбољи планер. И само је Он (SWT) тај који може особи дати Хидају (вођство).
“Заиста не можете Ви да водите оног кога волите, већ Алах води оног кога Он жели.”
(Куран 28:56)
Најбоља ствар којом ме је Алах почаствовао је то што ме водио на пут Ислама и учинио ме Муслиманком, и ИншАлах уђем заједно са својим сином у Рај.
« АМИН »